kolumne

< prethodni dio Nastavak… Sjedio sam na terasi kod hadžije Hameda čekajući za stolom prijatelja. Po glavi mi se vrzma, nekako od sabaha, povrh svih mojih misli jedna kao Jupiter navrh Plješevice; neke bajagi preporuke razvedenih savjetnika kako očuvati brak! Ludarije. Ne znam od takvih savjetnika jesam li pošao ili sam došao? Što nas zbunjujete uvijek? Utom, kako čitam sve reklame, natpise i slično, za oko mi zape natpis na majici žene koja je sjedila za susjednim stolom: “A REAL WOMAN IS WHOEVER SHE WANTS TO BE.” (prava žena je onâ koja je ono što god ona želi da bude). Odmah mi onaj Jupiter s Plješevice upade u oči, pa me znatiželja obuze o čemu majica s takvom porukom razgovara s dvjema koje su meni leđima okrenute.  Zanimljivo je da možemo hvatati frekvencije zvuka i fokusirati se na onu koju želimo čuti. Govori ona ovoj drugoj, dok je treća podržava kimanjem glavom i ponavljajući: da, da.: – “Slušaj! Još malo ti treba. Nemoj sada odustajati, slomićeš ti njega! Nedaj da upravlja s tobom! Ja sad imam jednog, pere mi kod kuće veš, ide u kupovinu, sve odrađuje kako treba. Ja sad mogu slobodno izaći gdje hoću, a njemu ne govorim gdje idem. On nema šta da pita, njegovo je da vidi šta je život. Onaj prije njega,… da ga ne spominjem. Nego, ti si uradila sve kako je trebalo do sada po planu. Ostalo je još malo i imaćeš ga. Ako ti se otme...

Podne je već prevalilo. Ne znam koji je ovo sistem mjerenja temperature, ali bih mogao kazati ovako: 5°C, osjeti se kao 15°C, obzirom da je jutros bilo -5°. Neise, februar je, 12. dan, utorak. Nisam išao na pijacu zbog bljuzge, a imao sam ćeif otići. Rijetko šta kupim na pijaci ali odem ljudima nazvati selam i koji put ilaknuti. Na pijaci se Allah spominje samo kad se počne zaklinjati u najnižu cijenu, kvalitet robe i slično. Nekada sam i ja bio na pijaci i čekao kada će neko od 500 razgledača nešto i kupiti. I onda imam nekih devet Zbirki dova, ali onu što se najbolje prodaje – nju ostavim u kutiji ispod štanda. Dođu onda neki što bi biva kupili nešto, ali sve gledaju ono što nemaš. “E” – veli on – “imaš ove razne zbirke dôvā ali ne vidim onu od Fazlića, zelenu?” Objasnim čovjeku da se te Fazlićeve najviše kupuju i da ih stalno moram poručivati. Nisam rekao da ih nemam. Veli čova: “E, Bogami, ja baš htio kupiti tu zelenu, ali kad nemaš šta bi insan.” – “Ma čekaj kad se tako zakuneš Bogom, da nisi džaba došao, sačakaj da pogledam imam li ih još koju.” Zavučem ruku u kutiju i izvučem jednu za njega. – “Aaaah, ko bi rek’o!? Evo momak samo da vidim… kao da nemam sitnih…” – “Ama usitnit’ ćemo rođak, naći ćemo mi sitnih, samo reci koliko treba?” To su...

…nastavak (prethodni dio) Odem počesto, pogotovo kada je hladno, kod hadžije Izeta na supu, ali jutros sam izgleda uranio. Zato produžih na kahvu. Žao mi bude što propustih supu jer bi na -8 sjela k’o kamin usred dnevnog boravka. Ne znam je li ubacuje šta u supu za apetit ili mi miris tek pečenih pita raznježi najnoviju strogoću prema želucu, tako da obično supu kompletiram s takozvanim šarenim burekom. I nije vam kod hadžije dopola meso – od pola tijesto, niti onaj sistem “trči, trči, meso, trči, trči, meso”, nego se insan baš okrijepi. I još halal! ISLAMSKE ŽIVOTINJE Šta sebi ljudi zamišljaju kada se kaže “halal”? Da se krava bismilletom napasala trave, a da je bik obrezan? Jedan čova pita mora li se halal meso jesti pod abdestom! Tamo gdje se ukuca “kako se hakuje tuđi profil”, eh tu možeš ukucati i “šta je halal standard” pa naučiti za 8 minuta i spasiti se blamiranja narednih 80 godina. Samo ti jarane razgledaj, hodža je stavio ceduljicu na vidno mjesto i uredno parkirao. Prekinu me u halal-mislima onaj što obilazi parkinge i zaviruje u tuđa auta. Ma, šalim se ljudi! Ne zaviruju, ali pogledaju ima li gdje ceduljice da ne vežu džaba lisice na točkove. Ko bi ih sada na -8° vezao? Samo onaj koji mora! Sa njima se ljudi posvađaju. Izvrijeđaju ih i izruže. To najviše rade oni koji imaju sve argumente – ali...

Evo neko drugo jutro. Razmišljao bi čovjek da mu se ne mrznu misli. Sinoć opadanje temperature 1,23°C/h. Sa akšamskih +8 do sabahskih -8! NOVI KUR’AN To mi je jutros prvo naumpalo kada se prenuh iz sna u 5 sati. Kome se u to doba ide ispirati usta i nos, umivati se, prati ruke do laktova, mokrim prstima kroz raščupanu kosu, oba uha kvasiti i noge prati!? Doduše, ja se ošišam na jedinicu pa mi lakše ide prstima kroz kosu. Ali kome se tada ustaje umivati? Onda tako rano stati i pogledati jesi li dovoljno budan da se ne okreneš prema Njemačkoj. Okreneš se prema Mekki. Onda uočiš da si još u pidžami, pa se vratiš iz startne pozicije da se prvo pristojno odjeneš. Obraćaš se nepotkupljivom Vladaru. Njega ne zanima koliko ti imaš jer ti je sve to svakako On dao. To je taj život “po Novom Kur’anu”. Tako počinje svaki dan. Kako ljeto ide, ustaje se Bogami i u 3, za ramazan i u 2h. Po “starom Kur’anu” to se tako radi samo dvaput godišnje, za bajram, i to ako nisi zaposlen kod nekoga koga zaboli briga za tvoj bajram. Dakle, Novi Kur’an i Novi Islam. Taj sam. Doduše, biće nekako da sam se ja držao Novog Kur’ana i 1986.g. kada smo izlazili na sabah u džamiju. Tada hodžinska kuća u Golubovićima nije imala riješenu vodu pa smo uzimali abdest iz kante. Ali nema ni kante jer je zamrzla voda. Zato pred džamijom bijaše stara kada pod olukom...