Bujrum vam ovdi đe autobus može uteći, đe se djeca gone u školu, a auto ćera mehan’čaru. Ovdi kaden uđete kod slikara snimite bundu da vas skinu kamerom. Ovdalen se čeljad đekad trga, a nekaden se cipa od smiha. Neki čak umru od smiha, a pošlje toga bidnu čudo živahna. Starci novi mobitel daju prvo mlađima da ga napere, a kada se uštela nondak viknemo drugoga da provjerimo fercera li. Ako ima bresplatnih minuta malo se iotegne taj poziv. Kod frizera se idemo podšišati. Ovdje se kahva zali’va u đugumu, makar pola Bosne nemalo pojma šta đugum bidne. Ko hoće bijelu, pije onda s varen’kom. Svi znamo da se šećer dobije od štresa, ali sve’edno kad’ viđamo nekoga kako mete kolače kažemo dobićeš šećer. Da, u nas slatkohrani ne jedu nego metu. Kažemo da je pomeo svu pitu iz tepsije, ako za njim nisu u tepsiji ostale ni mrve. Također, kaden već o mrvama govorimo, ko bi po mrvama hod’o slučajno – povilen’će sigurno, a ako bi namirno gazio po mrvama biž’ od njega! U nas se “javi se psihijatru” kaže “javi se Evresi”, a “ovaj je za neuropsihijatrije” kaže se “ovaj je za Šākića”…
Hajte, ej sahtile!
