oznakadogodovštine

Tako ramazanom, dok su se u džamiji klanjale teravije i rani sabah, ja noću ne spavam jer mislim da bih mogao prespavati sabahski ezan i gašenje kandilja. Poslije sabaha onda spavam i kada najbolje ušećerim u komšije unuče iziđe napolje i baca petarde na golubove. Kazivala mu žena njegova da neda djetetu, pa hodža ne spava svu noć, sad bi odmorio čovjek. On bi na to kazao: neka, šta fali, neka dijete razgoni proklete golubove, kenjaju mi po olucima i balkonu! Dođe onda i taj bajram. Moja djeca izišla da se raduju bajramu i bacaju petarde. Nakon pola sata ulaze uplakana: Babo, onaj komšija nas otjerao i rekao da ga uznemiravamo petardama. Dobro. Ikindija je, pa komšija sa ikindije sa mnom neku riječ prebaci, a nečije dijete projuri pokraj nas na biciklu, kad će ti on: Kako su ova djeca danas nedokazna! Da, – nadovezao sam se – hoće čak i slagati! Eno moja djeca jutros ušla kažu komšija galamio što bacamo petarde. Ma sram vas bilo kako lažete na čovjeka, on voli djecu i nije tako lud i bezobrazan da na vas galami, a njegovo unuče je bacalo petarde kad sam ja želio odspavati i odmoriti, pa on nije dao na dijete da se galami, nego baš govorio: samo se ti sine igraj i bacaj petarde! Ja ne mogu da vjerujem da su djeca tako lažljiva. Hej! A ja znam tebe ti si baš dobričina, nisi mahnit k’o neki ljudi… Veli on: da, da, me neee, ne bih ja nikada, nek’ se...

Nije lahko sa svakim izaći nakraj, pa tako ni sa “svetim” putnicima, ni u svetoj Mekki. Naše hadžije su obavile hadždž i spakovali su se da idu u autobuse. Prvi sprat ide u prvi autobus, drugi u drugi, treći u treći… Ja sam kao student dobio da pazim treći sprat da ne bi ko sišao prije dolaska njihovog autobusa, da se ne pravi zbrka. Tek se napunio prvi autobus i pripremamo se da pustimo hadžije sa drugog sprata. Utom niz stubište silazi hadzija sa četvrtoga sprata s torbama. Džaba čovjeka ubjeđivati da će napraviti pometnju i da mora sačekati četvrti autobus. Najzad sam mu otvorio lift broj 3 i poslao ga. Hadžije i hadžinice sa trećega sprata upitno me pogledaše. Neka, strpite se desetak sekundi. Utom se isti lift vraća i prolazi pored nas na gornje spratove. Dakle, prvi i drugi lift bili su ispravni, a treći lift je imao neki kvar na elektronici. Kada uđete u treći lift, bez obzira šta odaberete, on vas odveze u prizemlje dva-tri puta vraćajući se u međuvremenu do vrha petokatnice, sa bi se obavezno na kraju zaustavio na krovu zgrade i otvorio. Čuo sam hadžiju kako u prolazu galami iz lifta, ali nije on ni malo zakasnio. Taman dok je nakon par vožnji sišao sa krova niz peti sprat – došao je i njegov autobus broj četiri. Rekoše mi u Medini kako se neki hadžija raspituje o studentu koji ga je zaključao u liftu. Ah, tobe jarabbi, zar i takvih među nama...